Zamislite park u kome se svetlo ne pali, već raste. Samo drvo koje u mraku blago svetluca.
Bez kablova, bez struje, bez sijalica,a ipak vidite put.
Ne, nije koncept umetničke instalacije.
To je istraživanje naučnika iz Švajcarske koje polako menja način na koji razmišljamo o javnoj rasveti i materijalima. Ideja je jednostavna: ako priroda već proizvodi svetlost, zašto bismo energiju stalno iznova proizvodili?
Svetlost iz biologije, ne iz utičnice
Istraživači iz laboratorije za drvo i celulozu u Empa institutu razvili su bio-hibridni materijal: kombinaciju balsa drveta Ochroma pyramidale, drvo sa posebno niskom gustinom i gljive ringless honey fungus, koja prirodno bioluminiscira.
Ova gljiva proizvodi luciferin, molekul odgovoran za bioluminiscenciju, isti onaj zbog kojeg svetle svici.
Nakon inkubacije u vlažnim uslovima sa gljivom i u kontaktu sa kiseonikom, drvo počinje da emituje svetlost.
Zvuči kao eksperiment iz biologije?
Ali zapravo je eksperiment iz urbanizma.
Prema procenama energetskih organizacija, zgrade i urbana infrastruktura čine značajan deo globalnih emisija CO₂. Javna rasveta nije samo dekoracija – ona je među najvećim potrošačima električne energije u gradovima.
Od prve objave uspeha Švajcarskog tima projekat više nije samo dokaz da drvo može da svetli. Tim marljivo radi na tri ključna izazova:
1. Produženje trajanja svetlosti
Cilj je stabilna i dugotrajna luminiscencija, više meseci umesto 10 dana.
2. Stabilnost u realnim uslovima
Laboratorija nije grad.
Testiraju se različite vlažnosti, temperature i spoljni uticaji kako bi materijal bio upotrebljiv napolju.
3. Funkcionalna rasveta
Ja već zamišljam kako čitam knjigu pred spavanje, a stranice mi osvetljava drvena polica sa koje sam uzela tu knjigu.
Međutim vizija projekta nije samo dekorativni komad nameštaja, već:
- parkovi bez rasvete: svetleće ograde ili staze mogle bi bezbedno da vode posetioce noću
- fasade koje ne troše energiju
- enterijeri bez električne rasvete: poboljšavajući estetsku privlačnost uz istovremeno promovisanje održivosti
- javni prostori bez svetlosnog zagađenja
Drugim rečima, infrastruktura koja radi poput ekosistema.
Šta nas ovaj projekat zapravo uči o održivosti?
Najveća vrednost ovog istraživanja nije u svetlećem drvetu.
Već u načinu razmišljanja.
Zamislite dizajnere proizvoda i mode koji pronalaze inspiraciju u bioluminiscentnom drvetu. Na primer, dekorativni elementi osvetljenja ili čak modni predmeti koji sadrže drvo koje svetli u mraku. Ovaj materijal je biobaziran, a korišćenje gljivica se dobro uklapa u trenutni trend ka cirkularnom i ekološki odgovornom dizajnu.
Do sada smo održivost rešavali efikasnošću:
– LED sijalica
– solarnih panela
– pametnih energetskih sistema
Sada ulazimo u fazu u kojoj se pitanje menja:
Ne kako da trošimo manje energije, nego kako da nam energija manje treba.
To je razlika između optimizacije i transformacije.
Kada prirodu počnemo da posmatramo kao partnera u dizajnu, a ne kao resurs, nastaju rešenja koja tehnologija sama ne bi mogla da proizvede.
Najveći pomaci u održivosti dešavaju se kada prestanemo da popravljamo sistem i počnemo da učimo od prirode.
- solarni paneli kopiraju fotosintezu
- vetroelektrane kopiraju kretanje vazduha
- bioluminiscentno drvo kopira šumu.
Gradovi budućnosti možda neće biti pametniji.
Biće življi.
Ako te ovakvi primeri iz nauke motivišu da drugačije gledaš na gradove i održivost – podeli tekst ili mi napiši gde bi ti voleo/la da vidiš prvu „živu rasvetu“.
Možda upravo ta ideja postane sledeća priča koju istražujemo.
