Međunarodni dan obrazovanja koji se obeležava 24.januara, nije samo datum u kalendaru, već podsetnik da obrazovanje oblikuje društva, ekonomije i kulturu. Ali 2026. godine, pitanje više nije da li obrazovanje treba da se menja, već kako i u kom pravcu?
Stručnjaci upozoravaju da tradicionalni modeli više ne odgovaraju potrebama današnjeg sveta. Digitalizacija, klimatske promene, globalna povezanost i nove tehnologije zahtevaju da se zapitamo: kakvo obrazovanje nam je potrebno danas da bismo bili spremni za sutra?
Globalni trendovi u obrazovanju
Prema analizama stručnjaka (prenosi Forbes, EdSurge), obrazovanje u 2026. oblikuju sledeći trendovi:
- AI u učionicama: veštačka inteligencija postaje standardni alat za personalizovano učenje i podršku nastavnicima.
- Globalne digitalne učionice: učenici sarađuju preko granica, stvarajući multikulturne timove i razmenjujući znanja u realnom vremenu.
- Učenje zasnovano na veštinama: fokus se pomera sa memorisanja na razvoj praktičnih veština – kritičko mišljenje, kreativnost, rešavanje problema.
- Imerzivne tehnologije: AR i VR menjaju način na koji se uči – od virtuelnih laboratorija do simulacija realnih situacija.
- Otpornost i mentalno zdravlje: škole sve više integrišu programe koji razvijaju emocionalnu inteligenciju i otpornost kod učenika.
- Uloga zajednice: obrazovanje se sve više posmatra kao zajednički projekat – uključuju se roditelji, lokalne zajednice i kompanije.
Lični osvrt: Srbija između tradicije i digitalizacije
Majka sam dvoje dece – jedno je na fakultetu, drugo u gimnaziji i stoga imam prilično uvida u današnji sistem obrazovanja u Srbiji. Ne mogu da se otrgnem porivu da ga stalno poredim sa mojim obrazovanjem iz 80-ih i 90-ih godina prošlog veka.
Tada su važila druga pravila: više slobode nastavnicima koji su imali autoritet među učenicima, što je davalo podstrek i deci i predavačima da daju svoj maksimum. Danas su profesori opterećeni papirologijom i administracijom, a deca često nemaju dovoljno prostora da iskažu svoja razmišljanja ili se njihovo obraćanje za dodatno pitanje završi prekorom za nevaspitano ponašanje. Zar škola ne bi trebalo da bude mesto gde se razvijaju veštine razmišljanja i diskutovanja bez predrasuda, umesto “bubanja” i reprodukovanja činjenica iz, rekla bih, ne tako stručno napisanih udžbenika?
Ovogodišnja tema Međunarodnog dana obrazovanja koju UNESCO promoviše je “Moć mladih u zajedničkom stvaranju obrazovanja”.
Zašto je uloga mladih posebna? Zato što su korisnici obrazovnih programa i njihova budućnost zavisi od toga. Iz tog razloga, smisleno angažovanje učenika i mladih u zajedničkom stvaranju obrazovanja koje žele je neophodno za ispunjenje njihovih težnji i ambicija.
Postavljam pitanje: da li zaista želimo da naša deca stasavaju učeći po starim principima, ili da ih oblikujemo kroz nove modele? Da li je dovoljno da se oslonimo na digitalizaciju i pristup neproverenim informacijama, ili treba da se vratimo vrednostima koje su nekada važile – ali postavljenim na novim osnovama, u skladu sa svetom u kojem živimo?
Šta možemo da naučimo iz poređenja?
- Digitalizacija nije dovoljna: tehnologija mora da bude alat, a ne cilj.
- Sloboda nastavnika: bez prostora za kreativnost, obrazovanje postaje administracija.
- Glas učenika: deca moraju da dobiju priliku da iskažu svoja razmišljanja, da pitaju i osporavaju.
- Vrednosti + inovacije: povratak osnovnim vrednostima iz prošlih decenija, ali u kombinaciji sa novim alatima i pristupima.
Šta ovo znači za kompanije i društvo?
Obrazovanje nije izolovan sistem, ono je deo ESG strategije svake kompanije i društva. Ako želimo održivost, moramo ulagati u obrazovanje koje:
- Priprema zaposlene za budućnost – digitalne veštine, kritičko mišljenje, interdisciplinarnost.
- Povezuje obrazovanje i praksu (dualno obrazovanje) – saradnja škola/ univerzitet/kompanija.
- Stavlja ljude u centar – obrazovanje koje razvija empatiju, otpornost i društvenu odgovornost.
Hajde da se vratimo na širu sliku
Obrazovanje u 2026. godini nije samo pitanje nastavnih planova, to je pitanje budućnosti društva. Ako želimo da ostvarimo ciljeve održivog razvoja, moramo da gradimo obrazovni sistem koji je inkluzivan, digitalno spreman i orijentisan na veštine ali i ukorenjen u vrednostima koje su nekada činile obrazovanje snažnim.
👉 A sada pitanje za TEBE: kakvo obrazovanje ti smatraš da je potrebno danas? Da li sa više tehnologije, više veština ili više humanosti?
